-„Ko­či­jaš” je na­stao 1815. go­di­ne i mu­ši­ca je ko­ja se i da­nas ko­ri­sti sa ve­li­kim uspje­hom. Tom Bo­swort je tvo­rac ove iz­u­zet­ne mu­ši­ce, a bio je u slu­žbi kao ko­či­jaš kod tri bri­tan­ska vla­da­ra (Džordž IV, Vi­li­jam IV i kra­lji­ce Vik­to­ri­je). Već 1870. go­di­ne H.R. Fran­cis pra­vi „Ko­či­ja­ša sa olov­nim (si­vim) kri­li­ma” ko­ji je do­sta ma­nje po­znat i ko­ji se znat­no ma­nje upo­tre­blja­va. Naj­bo­lju lov­nost ova kre­a­ci­ja po­ka­zu­je u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da mu­ši­čar ne mo­že sa si­gur­no­šću da pro­ci­je­ni či­me se ri­ba u tom tre­nut­ku hra­ni. Mno­gi sma­tra­ju da je ko­či­jaš ustva­ri imi­ta­ci­ja mu­ve. Dru­gi­ma ko­či­jaš imi­ti­ra in­sek­te iz ro­da tu­la­ra, ne­ke mu­ši­ča­re pod­sje­ća na dip­te­re, ne­ke na kop­ne­ne in­sek­te (na pri­mjer mra­ve) ili rječ­ne ra­či­će – gam­ma­ru­se. Me­đu­tim, jed­no je za­si­gur­no, a to je da se ra­di o ve­o­ma lov­noj mu­ši­ci ko­ju tre­ba sva­ka­ko ima­ti u svo­jim ku­ti­ja­ma.

Kra­ljev­ski ko­či­jaš

„Kra­ljev­ski ko­či­jaš” je ja­ko po­zna­ta kre­a­ci­ja iz 19. vi­je­ka na­sta­la tač­ni­je 1876. go­di­ne, a njen autor je iz­vje­sni John Haily iz Nju­jor­ka. Ime joj je dao L.C. Or­vis, brat Char­le­sa Or­vi­sa, osni­va­ča po­zna­te isto­i­me­ne fir­me. Dok je pr­vi za­pis o „Kra­ljev­skom ko­či­ja­šu” za­bi­lje­ži­la kćer­ka C. Or­vi­sa - Mary Or­vis Mar­bury u svo­joj knji­zi „Fa­vo­u­ri­te fli­es and the­ir hi­sto­ri­es”. Ve­o­ma do­bro se po­ka­zao u lo­vu du­ži­ča­ste - ka­li­for­nij­ske pa­strm­ke, ali je pod­jed­na­ko do­bar i za osta­le vr­ste pa­strm­ki i dr. sal­mo­nid­ne vr­ste ri­ba. Zbog svog ka­rak­te­ri­stič­nog iz­gle­da i iz­u­zet­ne lov­no­sti na svim me­ri­di­ja­ni­ma svi­je­ta ova va­ri­ja­ci­ja ko­či­ja­ša za­si­gur­no spa­da u red onih ko­je mo­že­mo svr­sta­ti u le­gen­dar­ne. Kao i ve­ći­na dru­gih mu­ši­ca naj­pri­je se ve­zi­va­la u mo­kroj ver­zi­ji, a za­tim su­va ve­ri­ja­ci­ja i stri­mer va­ri­jan­ta! Da­nas je naj­če­šće upo­tre­blji­va­na kao su­va mu­ši­ca. Po­sto­ji niz va­ri­ja­ci­ja na ori­gi­nal­nu imi­ta­ci­ju i sve one su go­to­vo pod­jed­nak­no lov­ne i uspje­šne kao ori­gi­nal­na.
Naj­po­zna­ti­je va­ri­ja­ci­je ka­da je u pi­ta­nje ova mu­ši­ca su: Royal Wulff, Royal Tru­de, Royal Humpy Royal Co­ac­hman Stre­a­mer i dr.

Red tag mu­ši­ca

Za ve­ći­nu ve­za­ča „Red tag” pred­sta­vlja naj­o­mi­lje­ni­ju kre­a­ci­ju mu­ši­ce i pr­vu ve­za­nu mu­vu. Ova mu­ši­ca je naj­vje­ro­vat­ni­je pr­vi put kre­i­ra­na 1850. go­di­ne iz ste­ge ve­za­ča Mar­ti­na Fli­na iz En­gle­ske. Spa­da u red tkz. fan­ta­stič­nih – atrak­tor mu­ši­ca ko­je ne­ma­ju svoj iz­ri­čit pri­rod­ni ekvi­va­lent ko­ji imi­ti­ra­ju već je u pi­ta­nju ši­rok spek­tar pri­rod­nih in­se­ka­ta ko­ji se iz­u­zet­no uspje­šno imi­ti­ra­ju ovom kre­a­ci­jom. Mu­ši­ca je pr­vo­bit­no ra­đe­na u su­voj va­ri­jan­ti i bi­la je na­mi­je­nje­na za lov li­plje­na. Za nje­nu iz­ra­du po­treb­na su vam osim kon­ca sve­ga tri ma­te­ri­ja­la (cr­ve­na vu­ni­ca za rep, pa­u­no­vi is­per­ci za ti­je­lo i pe­ro bra­on pi­je­tla). Pro­ces iz­ra­de je jed­no­sta­van, a mu­ši­ca je iz­u­zet­no lov­na bi­lo da lo­vi­te kle­na, pa­strm­ku ili li­plje­na. Jed­no­stav­nost u ve­zi­va­nju i ne­vje­ro­vat­na lov­nost ovoj kre­a­ci­ji da­ju be­smrt­nost, te je ista ura­dje­na u bez­broj va­ri­ja­ci­ja. Pod­jed­na­ko umi­je da bu­de uspje­šna i u mo­kroj ver­zi­ji i iz­ra­đe­na kao nim­fa. Cr­ve­na vu­ni­ca ko­ju ko­ri­sti­mo za rep ove vje­štač­ke kre­a­ci­je je od­i­gra­la ključ­nu ulo­gu u da­va­nju ime­na. Sve od po­stan­ka, pa do da­nas ova vje­štač­ka kre­a­ci­je je po­tvr­di­la svo­ju lov­nost u lo­vu naj­ra­zli­či­ti­jih vr­sta ri­ba i u raz­li­či­tim di­je­lo­vi­ma svi­je­ta, a čak je svo­je mje­sto na­šla i u ri­bo­lo­vu na mo­ru.
S.B.Mu­ri­no